петак, 11. април 2014.

Ledene kocke sa limunom i lavandom


Nemam pasoš.
Jednom davno sam ga imala, nisam ga ni koristila ni potrošila. Korice su ostale tvrde i mirisao je na svežu štampu dokle god je važnost dosezala. A onda sam shvatila da mi nije ni potreban. Imam šolju kafe i prijatelje. To je moj pasoš.
U samotna jutra, dok tišina lagano ljušti noć sa novog dana, dok dlanove grejem na toploj keramičkoj šolji kao na staroj kaljevoj peći, čvrsto sklopim još sanjive oči i mirišljava, lelujajuća izmaglica ponese me u daleke, nepoznate svetove u kojima sam prijateljima bila u mislima.
Gde sam ja sve bila, a da se nisam ni pomakla.

Pod nogama mi je škripao ledeni himalajski sneg, dok sam boreći se za dah, osvajala vrh Loboče Pik Ist visok 6119 metara, mazila meku dlaku jakova između rogova i ušuškana u perjanoj vreći, kao u oblaku, spavala u baznom logoru Mont Everesta.

Ispijala sam mistični tunižanski čaj i mazila bebe kamile u Sahari, dok su mi se zrna peska zavlačila u čarape da me podsete na hladne pustinjske noć i gledala kako dvoje zaljubljenih u kanjonu Tamerze odlučuju da dalje putovanje nastave kao "jedno".

Na ostrvu Vido, blizu Krfa, prekriveno mirisom smole i soli, gde morski talasi huče kao rekvijem, sakupljala sam ogromne šišarke ispred kamenog mauzoleja u kojem počiva moj pradeda koji nikad nije postao solunac, ostavljajući mu malog Svetog Arhangela Mihajla da ga čuva daleko od zavičaja.

Prestravljeno sam hranila "domaće" krokodile, pokušavajući da ne ispadnem iz čamca i postanem im deo večere i ošamućena od stomaka prepunog barbque - pasulja, jurila rakune i Zagora u močvarama Lujizijane.

Ispred poslastičarnice Pasteis de Belem, u Lisabonu, čekala sam u redu dugačkom 50 metara da kupim Pasteis de Nata, portugalski tart od jaja, da ponesem taj prefinjen ukus na nepcu kao uspomenu i vozila se žutim tramvajem broj 28 ulicama Alfame, fotografišući usput kućne pragove i vrata na kojima su dremali psi i mačke, kao znak da u toj kući stanuje ljubav.


Na klupi, pod krošnjama vrba na Norr Malarstrandu, obali jezera Malar, utiskivala sam duboko u pore mir švedskog proleća, pomišljala kako me sve tu podseća na dom i kako je malo potrebno da čovek bude srećan.

Gledala sam svitanje u kanjonu Samarije na Kritu.
Šetala drvoredom fikusa u Kairu.
Kupala se u suncu na klupi sa posvetom "For Carol B." u Central Parku u Njujorku.
Vozila kanu staklenom vodom jezera Rok, u Algonkvin parku u Kanadi.
Pospano u 4 sata izjutra, nalakćena na prozorsko okno posmatrala sklapanje uličnih tezgi na Trgu Kampo di Fiore u Rimu.
Ispijala kafu u izlogu stare poslastičarnice Evropa kavehaz u Pešti u koju na kafu i kolače svraćaju stare budimpeštanske gospođe sa velikim šeširima, čipkanim rukavicama i bisernim ogrlicama.

A gde sam sve tek sama bila i iz kakvih sam sve svetova slala razglednice svojim prijateljima, to je priča koju ću vam pričati neki drugi put.
Maštajte, tamo se sigurno nećete razočarati.


Sastojci:
- 3/4 šolja brašna tip 400
- 1 kašika mlevenog  lanenog semena + 3 kašike hladne vode
- 1/4 šolje skroba
- 1/3 šolje šećera u prahu
- 1/4 kašičice soli
- 100 gr posnog margarina (ili 80 ml ulja)
-  3/4 kašičice mlevene suve lavande

Zagrejati rernu na 180 stepeni Celzijusa i pripremiti posudu za pečenje dimenzija 20 x 20cm. Pomešati lan sa vodom i ostaviti da odstoji 5 minuta. Pomešati u posudi za mešanje brašno, šećer u prahu, skrob i so. Ubaciti margarin sečen na kockice (ili ulje), lan i lavandu, pa dobro umesti i sjediniti testo. Ukoliko se testo osipa, slobodno dodati par kašika hladne vode. Testo prebaciti u posudu za pečenje i dobro ga ispritiskati da bude ravno i kompaktno. Peći 25 - 30 minuta, izvadititi i ostaviti sa strane da se ohladi.

Fil:
- 400 ml biljnog mleka
- 100 ml soka od limuna
- 9 kašika šećera
- 9 kašika brašna
- 1 vanilin šećer
- 200 gr posnog margarina

U šerpu staviti da provri 200 ml mleka sa šećerom i vanilin šećerom, pa dodati  brašno koje je prethodno razmućeno u preostalih 200 ml mleka i sok od limuna. Kuvati  5 – 7 minuta dok se fil ne ukuva (dok se ne izgubi brašnjav ukus).  Kad se fil ohladi, pomešati ga sa umućenim margarinom i ravnomerno ga naneti na testo.  Posuti rendanom koricom limuna ili ukrasiti kolutovima limuna i lavandom.

 

уторак, 08. април 2014.

Gibanica sa tikvicama

U krošnji neba, gde razbehara mesečina,
gde mi se dugom tkaju vrhovi trepavica
i teški muk prekida zvezdane ptice zov,
Nepomično me čeka
na rubu između ovde i sada,
nesebično, kad zamolim za blagoslov.

Preko napuklih usana da mi prevuče
Zvonik trenutak blještave svetlosti.
U uglovima očiju očima da mi prostre
Paučinastu lepezu iskričavog vela.
Detinjim osmehom u visine da me vine,
Kao uzdiglog feniksa što uzleće iz pepela.

Da mi sa kamenog uzglavlja smrtnika
Nedosanjane snove u jutra blagovesti pretvori.
Duša da mi zablista, iz tela pokipi
od mirisa belog krina blizine.
I lice da umijem odrazom dečaka – anđela
U jaspisnom ogledalu dlanova bez linija sudbine.

Sastojci:

- 500 gr kora za pitu (koristim kupovne "po grčkoj tehnologiji" ili heljdine)
- 1/2 šoljice (za malu kafu) ulja
- 1/2 šoljice kisele vode
- 1/2 praška za pecivo 

Fil:
- 50 gr posnog margarina (ili 40ml ulja)
- 50 gr brašna (po želji)
- 1 litar biljnog mleka
- 1 tikvica
- 100 gr mlevenog sirovog suncokreta
- 100 gr pšeničnih klica
- beli luk u prahu na vrh noža
- mirođija na vrh noža
- 1/2 praška za pecivo
- so i biber po ukusu.

Priprema:

Napraviti bešamel sos - na otopljenom margarinu ili ulju kratko, na tihoj vatri propržiti brašno, dodati mleko, beli luk, mirođiju, so i biber. Kad je bešamel kuvan, ubaciti u njega rendanu i od viška vode oceđenu tikvicu, mleveni suncokret i pšenične klice i 1/2 praška za pecivo.

Odvojiti od ukupne količine kora 2 kore koje će služiti za pokrivanje gibanice i ostaviti ih sa strane. 
U posudu za pečenje (tepsiju) na dno staviti 2 kore preklopljene, da bude kao da su 4 kore, između njih i preko njih poprskati mešavu ulja, kisele vode i 1/2 praška za pecivo. Ostale kore gužvati i tako zgužvane ih umakati u fil, pomalo grabeći fil da ga ostane na korama, pa ređati u tepsiju po sistemu "2 x 3", jednu pored druge. Ukoliko ostane manje kora za novi red, isto ih potapati u fil i ređati ih zgužvane, ali razvučene. Na kraju prekriti gibanicu sa 2 preostale kore, između premazane mešavinom ulja, kisele i praška za pecivo, malo zašuškati ćoškove, pa opet premazati postatkom fila i posuti drobljenim suncokretom.
Peci na 180 stepeni dok kore ne porumene, izvaditi iz rerne, prekriti folijom ili krpom i ostaviti desetak minuta, pa služiti.

Napomena: u fil umesto tikvice možete ubaciti ustinjen ili izgnječen tofu od leblebija.

понедељак, 31. март 2014.

Posne prženice i palačinke

U kontinuumu vremena, iz stalne potrebe da sve učinimo opipljivim, da stalno nešto merimo i ograničavamo i nesposobnosti da sebe doživimo kao deo apsoluta, dozvolili smo sebi da izmislimo sate, dane i godine. Bez obzira na zvezde, izmerili smo dan i noć, podelili vreme na zimsko i letnje, planetama ucrtali nebeske putanje i nadenuli im rokove i godišnja doba. Dodelili smo sebi sat i datum rođenja, dodelili godine starosti i trajanja, podelili život na pre i posle. Naučili smo da stalno žurimo i kasnimo, probijajući pritom rokove, kao stalni dokaz da je vreme relativno.
A onda, nešto se desi.
Suočeni sa neprijatnošću, proleti nam čitav život pred očima u trenu ili nam noć bdenja nema kraja.
Ili doživimo prvi pravi poljubac.
Ili drugi prvi. Ili treći prvi poljubac.
Ili osetimo čaroliju rađanja.
Ili nam se pas obraduje nakon kraćeg odsustva, kao da nas nije bilo veoma dugo.
Ili nas dete podseti kako smo sutra bili negde, a onda upita koliko je to 5 minuta.
Ne dodirujemo više logiku, izgubimo svaki pojam koji smo do tada imali o vremenu, ne prepoznajemo više ni minute ni sate.
Stalo je vreme, kažu.

Ili su nam se to ipak duše zaustavile u vremenu, da na trenutak prožive večnost.


PRŽENICE


Sastojci:
 1,5 šolje mlevenih ovsenih pahuljica ili običnog brašna tip 500
• 1 kašika mlevenog lana
• 1 kašika šećera ili javorovog sirupa ili agavinog ili maltex
• 1/4 kašičica vanila ekstrakta, a i ne mora
• 1/3 + šolja tople vode ili biljnog mleka
 
Dobro pomešati i ostaviti da odstoji 5 minuta.
Ponovo pomešati i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ponovo promešati, umakati parčiće hleba ili tosta i peći ih na srednje jakoj vatri i malo ulja (kašičica dve) po 3 - 4 minuta sa svake strane.


PALAČINKE


Sastojci:

• 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
• 3 - 4 kašike ulja
• malo, na vrh noža soli
• 1 prašak za pecivo
• 1 šolja brašna 400 tip ili proseno, heljdino ili speltino brašno (veličina po želji - u zavisnosti od količine koju želite da napravite)
• 1 - 1,5  iste šolje kisele vode ili biljnog mleka - u zavisnosti od debljine palačinki koju želite, više vode - tanje palačinke

U posudi za mešanje pomešati lan sa 3 kašike vode i ostaviti da odstoji 5 minuta. U to dodati ulje, kiselu vodu ili mleko i so, pa dodati prethodno pomešano brašno sa praškom za pecivo. Dobro ugrejati tiganj blago nauljen, pa praviti palačinke po standardnoj metodi. Gotove ih stavljati u tanjir, pa poklopiti drugima tanjirom, da ostanu meke, do služenja.



 

понедељак, 18. новембар 2013.

Proteinski mafini od višanja sa rogačem i leblebijama

Ili ti - nabacani post o meni

Nažalost, nemam sliku za Vas uz ovaj recept.
Zato sam rešila da ga iskoristim da Vam ispričam malo o sebi.
Mada, ako ćemo baš pravo, to su više okolnosti u kojima se trenutno nalazim.  Ko sam ja zapravo, ono je kako na te okolnosti odgovaram.

Kad se izmaknem i pogledam sa strane, poverujem da ljudima izgledam  kao da se borim za život.
Dani mog 35-ogodišneg života počinju rano, između 5 i 5.30h. Nekad i ne počnu, jednostavno se nastave, ako provedem noć u fotelji. Još uvek u pidžami, čupava sa čirokijem na glavi, po mraku da ne probudim ukućane, već počinjem spremanje hrane. Tri doručka, dve užine, dovršavanje jednog do dva ručka za taj dan.
Tri doručka? Dva ručka?
Da, ima nas četvoro, plus Lola. 
Gaša, Gašin tata, ja i baba. Moja baba, od 91 godinu. 
I svi jedemo različito. Može nam se, imamo dobrovoljca za mrcvarenje. Mene. 
Za vreme dok ne počnem da trčim na posao, između svih onih poslova koje imaju sve žene - majke - domaćice, smenjuju se merenje pritisaka, sortiranje lekova, serviranje doručka i davanje istih instrukcija  svakog dana za "dok nisam tu" o požaru i poplavi, inhaliranja, terapije, vitamini... Svi koju su ikada živeli sa nekim veoma starim, znaju šta podrazumeva briga o njima. Glupo je što to poredim sa imanjem još jednog deteta, jer ovakva "deca" obično su nagluva, slabovida, bolesna, ne izlaze nego ulaze u pelene i buntovnički su nastrojena sa svim svojim "samonjimarazumljivimilogičnim" razlozima i objašnjenima. Kako god, osećam se kao da imam dvoje dece sa specijalnim zahtevima.

Jedino slobodno vreme, samo mojih 30 minuta u toku dana, vreme je kada utrčim ujutru u autobus na početnoj stanici i kad izvučem knjigu iz svoje preteške torbe i nestanem u neku drugu dimenziju.

Radim dva posla.
Radim na jednom fakultetu, sa divnim ljudima oko sebe. Dani su nam ispunjeni svime: i bučnim studentima i ljutim, užurbanim profesorima, i galamom i gužvom, i tišinom i mirom, i pomaganjem i odmaganjem, i suzama i smehom, i lošim ocenama i smešnim roditeljskom sastancima, i bolesnom decom i rođendanima, i babama i dedama, i svađama i mirenjima, i kolačima i kafama, mljackanjima i srkanjima. Jedan od onih poslova sa kojih kreneš zadovoljan onim što si uradio za sebe i druge toga dana.
Drugi posao je posao koji je od mene napravio čoveka. 
Pre skoro 3 godine, kad  sam se postidela sebe same, počela sam da održavam stanove. Nekad svakog, nekad svakog drugog dana, nekad vikendom. I obavljam ga sa velikim elanom i entuzijazmom. Smešno, zar ne? Neko ambiciozno obavlja posao spremačice?
Za mene je to radna terapija. Vreme kada sva ružna osećanja sastružem abrazivom i sperem vodom, kad skinem kamenac od suza sa srca, kad do usijanja uglačam prozorska stakla očiju da bolje vidim kroz njih, kad usisam paučinu i prašinu koja se nahvatala na neka sećanja, kad otčepim sve zapušene moždane vijuge, kad ispeglam sve zgužvane međuljudske odnose... i kad se na kraju pogledam u lice u izglancanom ogledalu i kažem sebi nasmejano "Dobro je." 

I onda uđem u kuću nasmejana, sa utrnulim udovima i produžim u kuhinju, jer dok dajem, znači da imam. Nekad me ne dočekaju, usnuli, zaronjeni u jastuke i jorgane. Nekad su to tri večere i ručkovi za sutradan, regularni angažman sa "dvoje dece" plus njihove specijalne potrebe, pa knjige koje želim da pročitam sa Gašom, pa objašnjavanje babi u kojem veku živimo i da postoje stvari dalje "od nosa". O ostalim stvarima neću da pišem, svaka žena - majka - domaćica ih ima, ni jedna nije toga pošteđena.
Ponekad legnem oko ponoći i odremam do zore.
Ali uglavnom provedem noć u fotelji, u bdenju nad drugima, u osluškivanju, pokrivanjima, sa merenjem pritiska na svakih sat vremena, čekanjem da lekovi deluju, ... i tako do onih 5h, kad počnem da bauljam čupava po mraku.

Ko sam ja?
Imam sive oči i čukljeve.
Zovu me Irena.
Sebe zovem Kuma.
Volim Gašu, Nevu, Kaću, Makija i Lolu.
Imam Tomija, Maju, Jelenu i Svjetlanu.
Pijem kafu i rakiju i grabuljam travu sa divnim komšilukom. 
Toročem sa prodavačicama u Maxiju i na pijaci. 
Pozdravljam se sa svim psima i macama u kraju.
Vraćam odbegle ptiće u gnezda na drveću.
Spavam na sklopljenom dvosedu sa nogama na fotelji. 
Ne treba mi razlog da bih nekome pomogla.
Nemam cipele na štikle i nosim vojničke pantalone.
Volim priče o fantastičnim bićima i verujem u Deda Mraza.
Verujem u ovde i sada i da kraj ne postoji.




Sastojci:

- 2 šoljice (za malu kafu) brašna tip 400
- 2/3 šoljice pšeničnih klica
- 1 šoljica mlevenog rogača
- 4 kašike brašna od leblebija ili mlevenih pečenih leblebija
- 1 prašak za pecivo
- 1 šoljica šećera
- 1 šoljica otopljene biljne mrsi ili ulja
- 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
- 1 kašika sirćeta
- 1,5 šoljica višanja
- 1,5 - 2 šoljice kisele vode

Sad već standardno, u većoj posudi pomešati suve sastojke (brašno, pšenične klice, mleveni rogač, brašno od leblebija, prašak za pecivo i šećer). U manjoj posudi pomešati vlažne sastojke (mrs ili ulje, lan, sirće i kiselu vodu). Uliti vlažne sastojke u suve, dobro promešati da se sjedine svi sastojci, pa na kraju dodati višnje i blago promešati da se višnje ne raspadnu.
Peći u modlicama za mafine, do 2/3 napunjene, u prethodno zagrejanoj pećnici na 200 stepeni Celzijusovih 15 minuta, dok test - čačkalica ne bude suva.

Uživajte!