понедељак, 18. новембар 2013.

Proteinski mafini od višanja sa rogačem i leblebijama

Ili ti - nabacani post o meni

Nažalost, nemam sliku za Vas uz ovaj recept.
Zato sam rešila da ga iskoristim da Vam ispričam malo o sebi.
Mada, ako ćemo baš pravo, to su više okolnosti u kojima se trenutno nalazim.  Ko sam ja zapravo, ono je kako na te okolnosti odgovaram.

Kad se izmaknem i pogledam sa strane, poverujem da ljudima izgledam  kao da se borim za život.
Dani mog 35-ogodišneg života počinju rano, između 5 i 5.30h. Nekad i ne počnu, jednostavno se nastave, ako provedem noć u fotelji. Još uvek u pidžami, čupava sa čirokijem na glavi, po mraku da ne probudim ukućane, već počinjem spremanje hrane. Tri doručka, dve užine, dovršavanje jednog do dva ručka za taj dan.
Tri doručka? Dva ručka?
Da, ima nas četvoro, plus Lola. 
Gaša, Gašin tata, ja i baba. Moja baba, od 91 godinu. 
I svi jedemo različito. Može nam se, imamo dobrovoljca za mrcvarenje. Mene. 
Za vreme dok ne počnem da trčim na posao, između svih onih poslova koje imaju sve žene - majke - domaćice, smenjuju se merenje pritisaka, sortiranje lekova, serviranje doručka i davanje istih instrukcija  svakog dana za "dok nisam tu" o požaru i poplavi, inhaliranja, terapije, vitamini... Svi koju su ikada živeli sa nekim veoma starim, znaju šta podrazumeva briga o njima. Glupo je što to poredim sa imanjem još jednog deteta, jer ovakva "deca" obično su nagluva, slabovida, bolesna, ne izlaze nego ulaze u pelene i buntovnički su nastrojena sa svim svojim "samonjimarazumljivimilogičnim" razlozima i objašnjenima. Kako god, osećam se kao da imam dvoje dece sa specijalnim zahtevima.

Jedino slobodno vreme, samo mojih 30 minuta u toku dana, vreme je kada utrčim ujutru u autobus na početnoj stanici i kad izvučem knjigu iz svoje preteške torbe i nestanem u neku drugu dimenziju.

Radim dva posla.
Radim na jednom fakultetu, sa divnim ljudima oko sebe. Dani su nam ispunjeni svime: i bučnim studentima i ljutim, užurbanim profesorima, i galamom i gužvom, i tišinom i mirom, i pomaganjem i odmaganjem, i suzama i smehom, i lošim ocenama i smešnim roditeljskom sastancima, i bolesnom decom i rođendanima, i babama i dedama, i svađama i mirenjima, i kolačima i kafama, mljackanjima i srkanjima. Jedan od onih poslova sa kojih kreneš zadovoljan onim što si uradio za sebe i druge toga dana.
Drugi posao je posao koji je od mene napravio čoveka. 
Pre skoro 3 godine, kad  sam se postidela sebe same, počela sam da održavam stanove. Nekad svakog, nekad svakog drugog dana, nekad vikendom. I obavljam ga sa velikim elanom i entuzijazmom. Smešno, zar ne? Neko ambiciozno obavlja posao spremačice?
Za mene je to radna terapija. Vreme kada sva ružna osećanja sastružem abrazivom i sperem vodom, kad skinem kamenac od suza sa srca, kad do usijanja uglačam prozorska stakla očiju da bolje vidim kroz njih, kad usisam paučinu i prašinu koja se nahvatala na neka sećanja, kad otčepim sve zapušene moždane vijuge, kad ispeglam sve zgužvane međuljudske odnose... i kad se na kraju pogledam u lice u izglancanom ogledalu i kažem sebi nasmejano "Dobro je." 

I onda uđem u kuću nasmejana, sa utrnulim udovima i produžim u kuhinju, jer dok dajem, znači da imam. Nekad me ne dočekaju, usnuli, zaronjeni u jastuke i jorgane. Nekad su to tri večere i ručkovi za sutradan, regularni angažman sa "dvoje dece" plus njihove specijalne potrebe, pa knjige koje želim da pročitam sa Gašom, pa objašnjavanje babi u kojem veku živimo i da postoje stvari dalje "od nosa". O ostalim stvarima neću da pišem, svaka žena - majka - domaćica ih ima, ni jedna nije toga pošteđena.
Ponekad legnem oko ponoći i odremam do zore.
Ali uglavnom provedem noć u fotelji, u bdenju nad drugima, u osluškivanju, pokrivanjima, sa merenjem pritiska na svakih sat vremena, čekanjem da lekovi deluju, ... i tako do onih 5h, kad počnem da bauljam čupava po mraku.

Ko sam ja?
Imam sive oči i čukljeve.
Zovu me Irena.
Sebe zovem Kuma.
Volim Gašu, Nevu, Kaću, Makija i Lolu.
Imam Tomija, Maju, Jelenu i Svjetlanu.
Pijem kafu i rakiju i grabuljam travu sa divnim komšilukom. 
Toročem sa prodavačicama u Maxiju i na pijaci. 
Pozdravljam se sa svim psima i macama u kraju.
Vraćam odbegle ptiće u gnezda na drveću.
Spavam na sklopljenom dvosedu sa nogama na fotelji. 
Ne treba mi razlog da bih nekome pomogla.
Nemam cipele na štikle i nosim vojničke pantalone.
Volim priče o fantastičnim bićima i verujem u Deda Mraza.
Verujem u ovde i sada i da kraj ne postoji.




Sastojci:

- 2 šoljice (za malu kafu) brašna tip 400
- 2/3 šoljice pšeničnih klica
- 1 šoljica mlevenog rogača
- 4 kašike brašna od leblebija ili mlevenih pečenih leblebija
- 1 prašak za pecivo
- 1 šoljica šećera
- 1 šoljica otopljene biljne mrsi ili ulja
- 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
- 1 kašika sirćeta
- 1,5 šoljica višanja
- 1,5 - 2 šoljice kisele vode

Sad već standardno, u većoj posudi pomešati suve sastojke (brašno, pšenične klice, mleveni rogač, brašno od leblebija, prašak za pecivo i šećer). U manjoj posudi pomešati vlažne sastojke (mrs ili ulje, lan, sirće i kiselu vodu). Uliti vlažne sastojke u suve, dobro promešati da se sjedine svi sastojci, pa na kraju dodati višnje i blago promešati da se višnje ne raspadnu.
Peći u modlicama za mafine, do 2/3 napunjene, u prethodno zagrejanoj pećnici na 200 stepeni Celzijusovih 15 minuta, dok test - čačkalica ne bude suva.

Uživajte!  




уторак, 27. август 2013.

Karamel krofnice sa rupom



Sletela si na moje ogrubele dlanove,
ti, ptico,
što letiš smelo tako blizu sunca.
Ja nemam ništa više da ti pružim,
do ovog jednog drhtavog, okrnjenog srca.

Al' svemir neba imaćeš u njemu,
od krvi moje i ljubavi što zri.
I more oblaka zlatnih k'o runa,
letom tvojim što ključa i vri.

I kraja mu nećeš sagledati nikad,
lanci granica na njemu ne postoje.
I blagoslov primićeš na vretenasta krila
što iznova slećeš na dlanove moje.

Hoćeš li sviti gnezdo u zaklonu mojih grudi,
ti, krilata zvezdo,
što svetlošću svojom u senku bacaš sunce?
Ili ćeš novog neba željna, raširiti krila
i lomeći, napustiti tebi namenjeno srce?


Sastojci za kalup od 6 krofnica:

- 1,5 šoljica (za malu kafu) brašna tip 400 meko
- 2 pune kašike malteksa
- 1/2 praška za pecivo
- soli malo među prstima
- 1/2 šoljice biljnog mleka (ili kisele vode)
- 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
- 1/4 šoljice posnog margarina ili biljne mrsi
- 1 kašičica ekstrakta vanile

Karamel preliv:
- 2 pune kašike šećera (običnog ili žutog)
- 1 kašika posnog margarina ili biljne mrsi
- 1 kašika brašna
- voda po potrebi do željene gustine

Lan pomešati sa vodom i ostaviti da odstoji 5 minuta.
Pomešati brašno, prašak za pecivo i so u većoj posudi za mešanje. U manjoj posudi pomešati rastopljen margarin (mrs), razmekšali malteks, biljno mleko (kiselu vodu), ekstrakt vanile i laneni gel, a zatim u to umešati suve sastojke. Uliti smesu u kalupe za krofnice sa rupom i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni Celzijusa 15 minuta.
Dok se krofnice peku, napraviti karamel preliv. 
U manjoj šerpi ili džezvi na tihoj vatri rastopiti šećer dok ne dobije zlatnu boju i postane tečan, zatim dodati margarin ili mrs. Kada se margarin rastopi, dodati brašno i kratko zajedno propržiti dok se masa ne sjedini, a zatim dolivati po malo vode do želje gustine preliva (ja sam dodala 1 šoljicu vode) da se ukuva zajedno.
Kada krofnice budu pečene, izvaditi ih iz rerne i ostaviti ih da se ohlade u kalupu, a zatim ih pre služenja preliti karamelom.


петак, 09. август 2013.

"Blogeri se igraju"

Moja draga blogerska prijateljica Tajana sa bloga "Slasno i opasno" nominovala me je u igrici "Blogeri se igraju".
Cilj je da se bolje upoznamo, kako blogeri između sebe, tako i da čitaoci steknu neku predstavu o nama.
Ovo su njena pitanja na koja odgovaram njoj i Vama.


1. Da li ste nekada, gledajući film ili čitajući knjigu, navijali za negativni lik, i ako jeste, ko je on bio?
 Da, Roj (Rutger Hauer) iz filma "Blade Runner".

2. Da li možete da volite onog ko ne voli Vas?
Volim, jer volim zbog sebe, to je jedno od najuzvišenijih osećanja koje mogu da poklonim sebi i drugima.
 
3. Koje Vam je najdraže drvo ili cvet i zašto?
Lipa. 
Volim miris lipe pre i posle kiše, volim kad se cvetovi lipe lepe za obuću posle kiše.
Postoji drvored lipa mog detinjstva.
 
4. Zbog čega se kajete?
Ni zbog čega. Sve što sam ikada uradila ili se desilo, desilo se sa razlogom, da se prisetim ko sam.

5. Čega se najviše plašite?
Duhovne, intelektualne i emotivne praznine.

6. Šta je za Vas čast?
Kad su mi misli i reči u skladu sa onim što delam i da pritom mogu sebe da pogledam u oči.

7. Da li umete da prepoznate trenutak u kom popuštate pod pritiskom većine i da li sebi zamerate kada činite to?
Mogu da prepoznam trenutke iz prošlosti, kad sam išla protiv sebe. Ne mogu da kažem da sebi to zameram, samo zato što mi se kasnije situacije nisu dopale. Ali sigurno sada pratim samo svoj instinkt i intuiciju.

8. Volite li svoje lice?
Koje lice? Spoljašnje ili unutrašnje?
Mogla bih još da poradim i na jednom i na drugom.

9. Da li imate nešto što Vam je draže od porodice?
Porodica je za mene širok pojam.
Bez obzira što Gašu možemo da uvrstimo u člana porodice, draži mi je od porodice kao celine. 
"Žrtvovala" bih porodicu za njegovo dobro.

10. Da li se smatrate voljenom osobom onoliko koliko Vam je potrebno?
Nije mi potrebeno da budem voljena da bih bila srećna. 
Ali, da, ovo mi je sasvim dovoljno.

11. Da li  Vas intimno pogađa takmičarski duh ljudi oko Vas, kako u blogosferi, tako i inače?
Nisam takmičarskog duha. Potpuni sam individualac i pokušavam da pobedim jedino samu sebe.
 

среда, 31. јул 2013.

Slane ovsene pahuljice

Često, u blistava zlatna svanuća
pomislim kako bi dobro bilo
da sam retka ptica,
da ti, letom umorena, na krilo slećem,
vodu života da pijem sa dlanova tvojih,
umesto leka na rane
da ti magična krila mećem.

Često, u teška olujna jutra
pomislim kako bi dobro bilo
da sam večno sunce,
da svim bojama svojim
na pljusku zablistaš mojim sjajem,
da te sanjivog budim dodirom vrelim,
promrzlom toplinom svojom život dajem.

Često, u mirišljava praznična podneva
pomislim kako bi dobro bilo
da sam savršen kristal pahulje,
da se istopim dahom tvojim nevino, čisto,
da se iznova u nebesima stvaram,
slepo hitajući da doživim isto.

Uvek, pre svakog iskralog uzdaha
pomislim kako bi dobro bilo
da sam stara, nezaboravljena pesma
što kao uzburkana krv struji kroz vene,
da ti treperenjem žice uzdrhti čitavo biće,
da tiho, oku nevidljivo zaplačeš zbog mene. 



Ne moraju pahuljice za doručak uvek da budu slatke i sa voćem.
Evo dokaza.

Sastav:
- 6 - 7 kašika ovsenih pahuljica (ječmenih ili raženih - po izboru)
- 1 srednja paprika babura
- 1/2 glavice crnog luka
- 1 - 2 čena belog luka
- 1 šolja za kafu ( Doncafe) seckanog blanširanog spanaća ili 4 briketa zamrznutog spanaća
- so i biber
- 2 kašike ulja
- par kolutića ljute papričice - po želji

Pahuljice potopiti da vrelu vodu da ogreznu ili prst više na 5 - 10 minuta, dok se priprema povrće.
Zagrejati ulje, pa kratko propržiti crni luk isečen na polumesec, a zatim dodati baburu isečenu na tračice. Pržiti uz stalno mešanje na srednjoj vatri, a nakon 5 - 7 minuta dodati spanać, seckani ili izgnječeni beli luk, so i biber (i kolutiće ljute paprike), pa pržiti još 5 minuta. Nabubrele pahuljice ocediti od viška vode, dodati ih u povrće, pa sve zajedno još kratko pržiti uz stalno mešanje da se ukusi sjedine.
Prijatno!


уторак, 23. јул 2013.

Čoko hleb sa jabukom i šargarepom

Sve češće zaplačem od sreće.

Znači li to tugu što je premalo fantastičnih momenata, dela nošenih ljubavlju i nesebičnih, čovečnih odluka u našim kratkim životima?
Ili radost što još uvek postoje, što se nisu izgubili pod pritiskom pohlepe i samoljublja, što zavist i mržnja još uvek nisu zamaglile nevinost i iskrenost?

Ili sam to ja naučila da je sreća u sitnicama?
U onim čarobnim trenucima kada reči utihnu u grlu, kada dah zastane da probudi uzdah, kada se sva milost vaseljene skupi u očima i u osmesima poteče niz obraze.

"Mama, prelepa si dok me gledaš."

Setna i srećna u isti mah.



Sastojci:
- 2 šoljice (za malu kafu) mekog brašna tip 400
- 1 šoljica šećera
- 2/3 šoljice kakao praha
- 1 kašičica praška za pecivo
- 1 kesica vanilin šećera
- 1/2 kašičice cimeta
- 1 kašika drobljenog sirovog suncokreta
- 1 kašika drobljenog sirovog susama
- so na vrh noža
- 1 kašika lana + 3 kašike hladne vode
- 2/3 šoljice ulja
- 1 kašika balzamiko sirćeta (ili jabukovog)
- 1 manja rendana jabuka
- 2 manje sitno rendane šargarepe
- 1 šoljica kisele vode
- 1 kašika brendija (orahovače, ruma, ...) - opciono

Pomešati lan sa vodom i ostaviti da odstoji 5 minuta.
U većoj posudi za mešanje pomešati prvih 9 sastojaka.
U manjoj činiji za mešanje pomešati lan, ulje, sirće, kiselu vodu i brendi, pa sjediniti sa suvim sastojcima.
Na kraju umešati jabuku i šargarepe i po potrebi doliti još 1/2 šoljice kisele vode, ukoliko je testo pregusto.
Testo uliti u podmazan ili pek papirom obložem kalup za hleb.
Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni Celzijusovih 30 - 35 minuta (kad je test čačkalica suva).


четвртак, 11. јул 2013.

Čorbast mungo pasulj sa kinoom

Kritikuju me što me Gaša često ne zove "majkom", već imenom. 
Kažem im da je "majka" zajednička imenica i tako je doživljavam.

Jedna mlada, ponovo buduća majka bila je rešena da spasi dan stare mačiće, odbačene od prave, životom zbunjene majke. Uporedo ih hraneći i grejući danonoćno, davala je od sebe onoliko koliko je mogla, u borbi sa prirodom. A davala je sve.

Jedna mlada žena u predugoj, napornoj borbi da uskoro postane majka, borila se jednako vatreno da skloni sa ulice i izleči četiri napuštena, zaboravljena šteneta. I obe bitke i dalje vodi nepokolebljivo.

Jedna mlada, tek ostvarena majka, držeći u naručju i hraneći svoju tek rođenu bebu, negovala je i hranila naizmenično četiri tek progledala mačeta, nađena u kutiji kraj kontejnera, boreći se da im nađe dom. I našla ga je.

Jedna majka bez sna, nakon što bi uspavala svog operisanog dečaka, hodnicima bolnice nosila je, natapala ramena bolom i punila ruke zagrljajima dece, čije majke nisu mogle da budu pored njih.

Jedna energična zaposlena majka sakupljala je, kupovala, razvozila, raznosila i poklanjala sve ono u čemu oskudavaju napuštena i siromašna deca u domovima i sigurnim kućama i naučila svoje dvoje fantastične dece da nesebično poklanjaju i dele sa onima koji nemaju.

Ne čini majku rađanje.
Prava majka je ona koja jednako brine o svima, koja spašava živote i duše, bez obzira koje rase, boje i vrste oni bili, pomažući jednom po jednom, onima koji nikada ne mogu da se zahvale i uzvrate.

I nije bitno koliko uradi, već sa koliko ljubavi.



Sastojci:
- 1 manja glavica crnog luka
- 1 čen belog luka
- 1 veća šargarepa
- 1/4 manjeg celerovog korena
- 1 šolja (za veliku kafu - 100 ml) mungo pasulja
- 1/2 šolje (za veliku kafu - 100 ml) kinoe
- 250 ml paradajz soka
- so i biber
- 1 kašičica "aleve" paprike
- tabasko sos ili čili papričica - po želji

Na ulju propržiti narendanu šargarepu i celer, crni i beli luk sitno iseckan dok ne postane staklast. Dodati kašičicu mlevene paprike, promešati, pa dodati prethodno opran mungo pasulj, posoliti i pobiberiti i kratko propržiti  minuta, dva. Naliti šolju vode i paradajz soka, pa ostaviti da se kuva 25 - 30 minuta uz povremeno dolivanje vode po potrebi. Nakon pola sata, kad je pasulj skoro skuvan, dodati opranu kinou, pa kuvati dalje još 20 minuta uz dolivanje vode po potrebi, do željene gustine.
Po želji pred služenje dodati tabasko sos ili čili papričicu po želji. 
Ja želim, uvek.


четвртак, 04. јул 2013.

Baklava sa višnjama i suncokretom

Za Kaću i Marka

Svetlošću zaslepljenu,
Bez daha iz grudi otetog,
Rođenje vaše me ostavi nemu,
Te poklanjam vašim tršavim glavama
Čarobni formulu života
Da sreću vidite u svemu.

U tatinim ljutim brcima
što se vragolasto smeše,
U maminoj ljubavi što klizi niz obraze,
Dedinom krilu, zagrljaju baka,
tetkinim očima što isijavaju vaše odraze.

U  školjkama i morskim travama,
Olupanim kolenima, biciklama,
U sankama i božićnim jelama,
Baricama, gumenim čizmama i blatu,
U maslačku, leptirima i pčelama.

U vojvodama i kapetanima, polinomima i integralima,
U pucketanju stare peći i perjanom jorganu,
Boraniji, pasulju i šipkovom džemu.
Poklanjam vam najveću životnu tajnu,
Da jednako sreću vidite u svemu.

I još vam poklanjam šarenu cirkusku šatru
Sred koje laje žuti šašavi pas,
Sva žezla sveta, kristalne kugle,
Ringišpile i vašarska čuda
I među njima, poklanjam vam nas. 



Nećete mi zameriti što nemam tačne mere za ovaj recept.
Pravite ga "odokativno". Moje količine su male, a vi pravite po želji.
Ali ću vam detaljno objasniti proces.
 

Sastojci:

- tanke kore za pitu - posne
- višnje
- mleveno sirovo seme suncokreta
- pšenične klice
- ulje lagano (suncokretovo, od semenki grožđa, ...)

Preliv:

- šećer i voda - odnos 2:1
- sok od 1 ili 1/2 limuna
 
Tepsiju ili drugi posudu za pečenje podmazati uljem (moja posuda je četvrtastog oblika 22 x 22cm). 
Redjati 6 kora jednu na drugu i svaku premazati uljem. Na 6. koru posuti preko cele površine mleveni suncokreta debljine pola prsta i preko toga u tankom sloju posuti pšenične klice. 
Preko toga poređati 4 kore i svaku posebno premazati uljem. Na 4. koru u jednom sloju staviti višnje (bez koštice) i posuti pšeničnim klicama u tankom sloju.
Nastaviti ređanje 4 kore, svaku premazati uljem. Na 4. koru preko cele površine posuti mleveni suncokret u debljini pola prsta i tanak sloj pšenicnih klica.
Na kraju poređati još 6 kora i svaku premazati uljem.
Iseći na kocke željene veličine, pazeći da se baklava neraskupusa.
Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni Celzijusa 20 - ak minuta, dok baklava ne dobije zlatnu boju.
Za to vreme pomešati šećera i vode za preliv u razmeri 2:1 i sok od limun, pa kuvati dok se šećer ne rastopi.
Baklavu odmah, čim budu izvađena iz rerne, preliti vrućim prelivom.
Ohladiti.
Jesti prstima, lepiti se i uživati.

 

понедељак, 01. јул 2013.

Zmajevi prsti

Oduvek radije koristim starinske recepture i savete za razne boljke.
Za uklanjanje fleka raznih vrsta, za nekvarljivu zimnicu, za žute mrave i buba Ruse, za osvežavanje beline zavesa, opekotine i posekotine, za ubode pčela i bolna kolena, za skidanje uporne temperature, za uganuća i ubivotine. 
I seckani crni luk za kašalj.

„Plašiš li se veštica?” pitala sam tiho, dok smo u tami gledali fluoroscentni kosmos na plafonu sobe.
„Ne, jer imam jednu“ odgovorio je Gaša, sa Mesecom u očima.
„Imaš?“
„Da, imam dobru vešticu. Tebe. Sećaš se kad sam jedne noći puno kašljao? Stavila si luk u činiji na moj jastuk, a ja sam plakao, jer sam se plašio. A onda si mi rekla kako je to tvoja čarolija i kako ću prestati da kašljem čim kažeš „Luku, luku, skrati Gašinu muku“. Onda sam te zagrlio, još sam malo kašljao i zaspao.“
Mahnuo je Mlečnom putu, kometi i zvezdama padalicama čiji se fluoroscentni sjaj polako gasio, zagrlio me mekanim mirišljavim rukama oko vrata i zagnjurio nos u moje obrve.
"Uvek oteraš sve zle duhove, zombije, čudovišta i karakondžule" promrmljao je, tonući u san.
"Ti si najbolja veštica koju znam."

"Ti si najlepša čarolija koju znam" prošaputala sam i nastavila da dugo mirišem tršavu plavu glavu. 




 Sastojci:
- 1 šoljica (za malu kafu) razmekšalog posnog margarina ili biljne mrsi
- 1 šoljica šećera u prahu
- 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
- 1 kašičica ekstrakta vanile
- 2 + 2/3 šoljice mekog brašna tipa 400
- 1 kašičica praška za pecivo
- so na vrh noža
- 1 kašika blanširane sirove golice

Pomešati lan sa vodom i ostaviti da odstoji 5 minuta.
U činiji za mešenje pomešati razmekšali margarin ili mrs, šećer, lan i ekstrat vanile. Kad se dobro sjedine, dodati brašno, prašak za pecivo i so. Dobro umešeno testo ostaviti 30 minuta u frižideru.
Pre oblikovanja testa, uključiti rernu na 170 stepeni Celzijusa i pripremiti tepsiju sa pek papirom.
Izvaditi testo iz frižidera i kašičicom vaditi testo veličine oraha. Na masnom papiru ili pobrašnjavljenoj površini od loptice testa praviti valjke veličine prsta. Zatim na jedan kraj utisnuti 1 seme golice kao nokat.
Zatim pritisnuti keksić malo pri vrhu i bliže sredini i nožem blago zaseći porube na širim delovima, da što vernije dobije izgled prsta. Poređati prste na pek papir i peći 15 - 20 minuta dok ne dobiju blago zlatnu boju.
Ohladiti na žici i uz gromoglasan veštičiji smeh poslužiti nasmejanoj nakostrešenoj deci.





понедељак, 17. јун 2013.

Rogač mafini sa kruškama

Imam previše stvari koje zauzimaju prostor, a koje ne služe svojoj svrsi.
Retko ih koristim, nemaju svoje mesto, pa ih konstantno prebacujem sa jedne police na drugu, iz jednog ormara u drugi, iz jedne sobe u drugu, iz kuhinje u špajz, iz špajza u kutije na terasu, sa terase u šupu. I tako u krug, u tom stalnom tumbanju, seljakanju, prepakivanju, premeštanju, osmišljavanju i traženju odgovarajućeg mesta, oštećuju se, prljaju, ne mali broj puta polome i pocepaju, zagube, pa čak na kraju i zaborave. Kad ih ponovo pronađem, bude mi žao kad shvatim da su se nakupile prašine, čekajući da ih se setim, a mogle su nekome da koriste.
Stoga sam rešila da ih poklonim onima kojima trebaju, gde će koristiti svojoj svrsi, bez ikakve obaveze vraćanja.

Isto kao i ljubav.
U večnom procesu vaganja, merenja i traženja odgovarajućeg "nečega", ljubav nam se haba, krza, puca i lomi. Onda je, onako okrnjenu i izlizanu negde sebično zaturimo u procepu sujete i straha, da je nikome namerno ne damo, kad već mi nismo uspeli da uživamo u njoj, pa je čak namerno i zaboravimo. 
Umesto da je delimo i poklanjamo onima kojima je neophodna, koji će znati da je čuvaju i cene ili se bar njome na kratko posluže, bez obaveze da bude vraćena.



Sastav:
- 2 šoljice (za malu kafu) brašna tip 400 meko
- 3 kašike mlevenog rogača
- 1/2 praška za pecivo
- 2 kašike sušenih pšenicnih klica
- 1 šoljica šećera
- 1 kašika lana + 3 kašike hladne vode
- 2/3 šoljice ulja
- 1 kašika jabukovog sirćeta
- 1 + 1/2 šoljice kisele vode
- 2 manje izrendane kruške viljamovke (ili po izboru)

Pomešati lan sa 3 kašike vode i ostaviti da odstoji minimum 5 minuta.
Suve sastojke - brašno, rogač, prašak za pecivo, pšenične klice i šećer pomešati u većoj posudi za mešanje.
U manjoj posudi pomešati ulje, sirće, 1 šoljicu kisele vode i gel od lana, pa sve uliti u posudu sa suvim sastojcima. Dodati u smesu izrendane kruške, pa ukoliko je smesa pregusta, dodati još 1/2 šoljice kisele vode (da smesa ne curi, već da kaplje sa kašike).
Peći u prethodno zagrejanoj pećnici na 200 stepeni Celzijusovih maksimalno 20 minuta.
Proveravati testo test - čačkalicom.

Dopunila sam ih Earl Grey čajem sa agava sirupom i limunom.

петак, 07. јун 2013.

Obična paradajz čorba i neobična proja

Govorila je: "Zovi me i flaša, samo nemoj da me razbiješ".

Ustvari se zvala Bernarda Kukovec i bila je žena daleko ispred svog vremena, udata u 29. godini, za čoveka druge vere, 4 godine mlađeg.
Bila je žena koja nije znala kada se završava juče i da li je sutra već počelo.
Žena koja je radila dok ne završi, a nije završavala dok sve nije bilo gotovo.
Nastojnica četvorospratnice sa 8 ulaza, odgajala dvoje svoje i mnoštvo tuđe dece, krečila i sređivala svoje i desetine tuđih stanova, prala i peglala pregršt svog i hrpe tuđeg veša, krpila svoju i šila tuđu odeću, nikad nikome dužna vraćala tuđe dugove, kuvala je svoja jela i savršeno spremala srpske slave, daće i zimnice.
Brza i pedantna, skromna i načitana, tiha i uvek pravedna, bila je Slovenka sa najcrnjim očima koje sam ikada videla i koje su, čak i kada su strogo sevale, u sebi krile nežno zvezdano nebo.
S proleća, sredinom maja kad zamiriše lipa, setim se njenog porcelanskog osamdesetsedmogodišnjeg osmeha i ponadam se da bar delić nje živi u meni.
Umrla je dva puta.
Prvi put su se oglasila posmrtna zvona kad je iz ljubavi promenila veru.
Drugi put kad je na ploči pisalo "Radmila Ðorđević".
Nije joj bilo bitno kako se zove.
Između dve smrti bilo joj je bitno da se bezuslovno daje i bude čovek.


Obična paradajz čorba 


 

Sastojci:
- 4 kašike ulja (dovoljno da kompletno prekrije dno šerpice)
- 2 ravne kašike brašna
- 500 ml paradajz soka
- 500 ml vode
- sok od jedne pomorandže
- so i biber
- 1 ravna kašicica žutog šećera
- kašika sitno rendanog svežeg đumbira

Na tihoj vatri, na ulju propržiti brašno, pazeći da ne zagori i da ostane krem boje. Naliti vodu, sačekati da provri, pa dodati paradajz sok. Posoliti, pobiberiti i dodati kašičicu šećera. Kad čorba provri, kuvati na tihoj vatri 5 - 7 minuta. Na kraju dodati sok od pomorandže i rendani đumbir.

Neobična proja



Sastojci:
- 1,5 šoljica (za malu kafu) brašna tipa 400 meko
- 1 šoljica palente
- 1/2 praška za pecivo
- 2 kašike mlevenog sirovog suncokreta
- 1 kašika mlevenog lana + 3 kašike hladne vode
- 1 šoljica biljnog mleka + 1 kašičica jabukovog sirćeta
- 1 kašičica odgorčenog pivskog kvasca
- so po ukusu
- 2/3 šoljice ulja
- 1/2 - 1 šoljice kisela voda po potrebi

Lan pomešati da 3 kašike hladne vode i ostaviti da odstoji 5 minuta.
U biljno mleko dodati sirće i takođe ostaviti da odstoji 5 minuta.
U posudi za mešanje pomešati brašno, palentu, prašak za pecivo, suncokret, pivski kvasac i so. U drugoj manjoj posudi za mešanje pomešati vlažne sastojke - mleko sa sirćetom, ulje, lan, pa sve zajedno uliti u suve sastojke i dobro promešati. Po potrebi dolivati kiselu vodu dok testo ne bude žitko (ne da curi, već da kaplje sa kašike - gušće od smese za palačinke, ređe od smese za uštipke). Smesu uliti u prethodno podmazan i pobrašnjen pleh i peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 - 20 minuta. Proveravati test - čačkalicom.

понедељак, 03. јун 2013.

Žuti grašak sa šampinjonima i paprikom

Ne znate vi kako je teško meni u ovoj šašavoj glavi
u kojoj cvetaju šljive i mirišu magnolije,
da obuzdam hordu musavih dečaka i stidljivih devojčica
koja se po njoj jurca, domunđava i krije.

Traže od mene da ih naučim
kako se od šaša prave stare vodenice,
kako se zviždi sa dva malića prsta
i kako se daleko pljuju koštice od lubenice.

Traže od mene da im pokažem
spokoj huka vetra u krošnjama visokih jela,
kako se najlepše spava u plastovima sena,
kako se bele oblaci stada na obrncima sela.

Ne znate vi kako je teško meni u ovoj tršavoj glavi
u kojoj stanuju svici i gnezde se laste,
da uskratim rulji indijanaca i gomili skupljačica salveta
da raste.

Plašim se,
naučiću ih da s’ nestrpljenjem čekaju proleća i svitanja,
da rascvetalim proplancima trče bosi.
Plašim se, 
naučiću ih da duboko u nozdravama čuvaju vetar
i kako se nose skinute zvezde u kosi.

Plašim se, 
naučiću ih svojim mađioničarskim trikovima,
svim čarolijama postojanja.
Plašim se, 
naučiću ih kako se visoko leti, a nisko pada,
kao se ostaje budan, a sanja.

Ne znate vi kako je teško meni u ovoj umornoj glavi
u kojoj snevaju anđeli,
u kojoj me Sveti Simeon Bogoprimac moli,
da jednog svetom zbunjenog  dečaka i životom zaslepljenu devojčicu
naučim kako se voli.



Sastojci:
- 4 šolje (od 250ml) skuvanog žutog graška
- 1 velika glavica crnog luka
- 2 čena belog luka
- 1 veća crvena paprika
- 1/2 malog korena celera
- 5 srednjih šampinjona
- so i biber
- sušeni bosiljak na vrh noža

Žuti grašak veoma je bogat proteinima i ima malo masnoće. U 100gr sadrži 25gr ukupnih proteina.
Žuti grašak prethodno oprati i kuvati 30 - 40 minuta.
Na malo ulja propržiti sitno seckan crni i beli luk. Kad postanu staklasti, ubaciti papriku i celer iseckane na tračice i pržiti dok blago ne omekšaju. Dodati iseckane šampinjone, posoliti i pobiberiti, pa sve zajedno kratko pržiti dok ne ispari tečnost. Na kraju dodati skuvan i oceđen žuti grašak, dobro promešati da se ukusi sjedine i začiniti sušenim bosiljkom.