петак, 04. јануар 2013.

(Pre)živećemo!

Malo je reći da sam nakon Gašine dijagnostikovane alergije na proteine kravljeg (i svih drugih) mleka, jaja i soje, mislila da ćemo umreti od gladi. Prvo ja, koja sam dobila dijetu zbog njega kojeg sam isključivo dojila, jer je pokazao alergiju i na hidrolizate mleka, a onda i on, kojem je od 6. meseca trebalo uvesti čvrstu hranu. 
A zatim je usledilo...
Danonoćno sedenje za računarom u beskrajnom iščitavanju interneta o nutritivnim alergijama, o načinu da utvrdim na šta je sve alergičan. Histerični napadi plača prilikom saznanja da nijedan test nije potpuno validan i da rezultati mogu da budu pogrešni. 
Borba sa ekcemom, traženje odgovarajuće kreme i dostavljanje istih iz inostranstva. 
Isčitavanja o dodacima ishrani siromašnoj proteinima, o mineralima i vitaminima, o probioticima, o zamenama u pekarstvu, u kuvanju, ... o mleku, o jajima, o mesu, .... 
Nabavke hrane koje su umele da traju satima usled beskrajnog isčitavanja deklaracija na kupovnim proizvodima. 
Nepoverenje koje se pojavilo čak i prema najbližima- ukućanima i prijateljima, da nisu u stanju da pročitaju i protumače deklaracije i da će Gaši ponuditi nešto na šta će imati alergijsku reakciju.
Istraživanje i ispitivanje lekara, čak i hitne pomoći kako i čime mogu da mu pomognem ukoliko dođe do jake alergijske reakcije. Lekari su ostajali uzdržani u davanju takvih informacija, koliko god sam molila i preklinjala i preuzimala odgovornost.
Bes iz nemoći da bilo šta promenim i strah... 
Strah da će se od nečega gušiti i da će pasti u anafilaktički šok. 
Tako smo se prvi put susreli sa jakom reakacijom na "nešto" što je uneo, iako smo mislili da pažljivo kontrolišemo šta unosi- 20 povraćanja u mlazevima za manje od 2 sata. 
Srećom, preživeli smo.

U međuvremenu smo otkrili da Gaša ima i najteži oblik strabizma koji se rešava jedino operacijom, jednom, ako Bog da. Operacija je porazumevala anesteziju. A anestezija je podrazumevala jaje. Mesec dana ranije tražila sam sastanak sa anesteziologom, kako bismo razjasnili i predupredili svaki mogući neželjeni događaj. A onda je došao i taj trenutaka, kada mi uzimaju Gašu iz ruku, nakon što sam potpisala pristanak na operaciju pod anestezijom na koju nismo znali kako će da odreaguje. Svaki strah koji sam pre toga osećala zbog nečega, zbog nekoga ili za nekoga postao je mizeran. Osetila sam strah koji nikad ranije u životu nisam osetila. Strah koji je paralizovao svaku neuron u mojoj glavi. 
Ali preživeli smo.


A onda sam shvatila- (pre)živećemo! 
Preživeli smo još jednu operaciju strabizma i jednu operaciju slepog creva sa sumnjom na urođenu malrotaciju creva, sa duže od 3 nedelje boravak u bolnici u kojoj nisu obraćali pažnju na ishranu dece sa nutritivnom alergijom. Više se nisam oslanjala ni na koga niti očekivala ni jedan lekarski savet i pomoć. Sve što sam ikada saznala i naučila o nutritivnoj alergiji i o ishrani alergičnih i intolerantnih, saznala sam zahvaljujući samoj sebi, bez igde ikoga da me usmeri i pritekne u pomoć.

Zato sam rešila da pomognem vama koji imate isti ili sličan problem, da shvatite da niste sami, da ima ko da vam pomogne, da vas usmeri i da vam ponudi neke odgovore.

Prvo i osnovno- UDAHNITE DUBOKO, (PRE)ŽIVEĆETE!

2 коментара:

  1. Hvala na trudu da svoje iskustvo podelis sa nama koji se tek susrecemo sa istim problemima. Ne znam da li si svesna koliko to znaci. jos jednom hvala puno

    ОдговориИзбриши
  2. Zadovoljstvo da pomognem je moje.
    Svesna sam koliko znači i zato sam tu da vama pomognem i izađem u susret za sva pitanja, a i predloge koje imate.
    I još nešto... mnogo lepih stvari iz toga može da proizađe.

    ОдговориИзбриши