Sneško na tanjiru

Kada je ove zime pao prvi, veliki i dugoočekivani sneg koji je obećavao dane ispunjene vratolomnim sankanjima, zakopavanjem u sneg malenim lopaticama i beskrajnim grudvanjem i baš kada se spremao da napravi prvog, pravog velikog Sneška Belića, Gaša se razboleo. 
Danima je stajao, nosića priljubljenog uz prozor, gledajući kako sneg iz dana u dan sve više kopni i na, od daha zamagljenom staklu prstićem crtao Sneška. Crtao ga je i pravio svuda i svačim: bojicama u svesci u raznim veličinama, ostavljao otiske pečata u obliku Sneška na magnetnoj tabli za crtanje, pravio ga od sapunice, kotrljao loptice od vate, makazicama isecao krugove od papira, ...

A onda se jednog dana Gašin tata dosetio. Videvši da će sneg okopneti pre nego što Gaša ozdravi, izašao je napolje, napravio najčistiju, najbelju, najsavršeniju i najveću grudvu snega kakvu je umeo i doneo je Gaši.

„Usnuo sam jedan san" - rekao je. "Sanjao sam Sneška Belića, koji je, spuštajući mi jednu kristalno - snežnu grudvu među dlanove, rekao:
- Ovu grudvu srca u ruke ti dajem, 
srcima vašim želim da kuca,
jer samo tako mogu da trajem.-
Ova grudva je srce tvog budućeg Sneška“- rekao je Gaši tata „Stavićemo je u zamrzivač da tamo kuca do sledećeg snega. A onda će se ta grudva, kad ponovo padne sneg, od naše ljubavi pretvoriti u srce iz kojeg će  izrasti najdivniji Sneško kojeg je svet ikada video“.

I tako, u našem zamrzivaču živi i kuca grudva - srce Sneška Belića i čeka novi sneg.

Gaša joj svakodnevno održava oblik i količinu ljubavi svojim malenim promrzlim ručicama.

A ja... 

Možda ne mogu da učinim da uskoro padne sneg, ali mogu da, dok čekamo, nakratko oživim Sneška Belića u tanjiru.

Sneg- kuvani pirinač
Sneško- blanširana bela rotkva
Šal- blanširan list praziluka
Oči i dugmići- biber u zrnu
Lonac- jabuka
Grančice- grisini
Oblaci- blanširan karfiol
Zalazeće sunce- pomorandža