Čorba od celera i praziluka

U ulici Ljube Stojanovića broj 38 postojao je jedan prozor. Gledao je na maleno ulazno stepenište krem - žute boje i na jednu klupu u senci ogromnih kestenova koji su kroz njega unosili prijatnu svežinu ranih prolećnih jutara. Pre nego što bismo pošli stepeništem i ulazom, čipkana poluprozirna zavesa nežno bi zadrhtala nošena jednom toplom rukom, a mahovinasti miris celera i paškanata izvirivao je da nas dočeka kroz odškrinuto okno prozora i usporavao nas na tom međustepeništu kako bismo pogađali kakve nas sve čarolije čekaju u hladovini te stare kuhinje.

Klupe više nema. Nema ni čipkane zavese ni mirisa tek opranih listova celera.

Nema više ni tople ruke koja miriše na sapun i bajke.

Ali prozor i dalje postoji.

Samo se nadam da i dalje iza njega kuva nečija baka.

Sastojci:

- 1 struk praziluka srednje veličine

- 1 koren celera veći

- 1 čen belog luka

- majčina dušica na vrh noža

- so i biber

- 1 kašika kukuruznog skroba (po potrebi)

Na ulju propržiti seckani praziluk i beli luk, pazeći da ne izgore. Kad omekšaju, dodati celerov koren seckan na kocke, posoliti i pobiberiti. Kratko zajedno propržiti oko 3-5 minuta, pa naliti vodu da povrće ogrezne. Kad celer na pola bude gotov, dodati majčinu dušicu. Kuvati dok celer ne bude mekan, uz stalno dolivanje vode da prekrije povrće, a zatim sve zajedno ispasirati štapnim mikserom (ili u blenderu). Vratiti čorbu da vatru da baci dva, tri "ključa" i po potrebi doliti vode ukoliko je čorba pregusta.  Ukoliko je čorba retka, zgusnuti je kašikom kukuruznog skroba pomešanog sa malo vode, tek toliko da se skrob razmuti bez grudvica.

Pred služenje posuti čorbu sa sitno seckanim kolutovima praziluka ili po želji, listovima svežeg celera.