понедељак, 25. фебруар 2013.

Špagete sa cveklom i rotkvom

Trčala bih, a ona bi trčala sa mnom, iako ne znajući kuda.
Da li je vernost kad nekog slepo pratiš, po cenu života?
Ili je to ljubav?

Gledala bih je kako trči, uvek slobodna da ode kad poželi.
Da li je sloboda kad nekog puštaš da ode, a on se stalno vraća?
Ili je to ljubav?

Povremeno bi se osvrtala kao Orfej, proveravajući da li je pratim.
Da li je to strah da se ne izgubi ili strah da ne izgubi mene?
Ili je to ljubav?

Dva crna ugljen – oka pomno bi pratila moje oči.
Da li je dovoljno nekog razumeti samo po položaju zvezda u njegovim očima, bez reči?
Ili je to ljubav?

To je Lolina ljubav.

Jednom mi je neko rekao da je moje kuvanje zapravo alhemija, kao kad kamenom mudrosti običan metal pretvoriš u zlato. Često me pitaju „od čega je...“. 

Ne posedujem kamen mudrosti. 

Od ljubavi, kažem im ja, od ljubavi.



Sastojci:
- špagete- vrsta i količina po izboru 
- 1 veća cvekla
- 1 veća bela ili roze rotkva
- 1/2 struka praziluka
- 2 šoljice (za kafu) kuvanog paradajz soka (može i kupovni)
- 2 čena belog luka
- so i biber
- prstohvat sušenog bosiljka
- sirova golica i sirovi susam za posipanje - opciono

Špagete se kuvaju po starom isprobanom receptu koji se porodično prenosi sa kolena na koleno. Staviti veću količinu vode da provri, ubaciti špagete, pustiti da kratko ključaju, maksimalno 2 - 3 minuta. Šerpu skloniti sa vatre, poklopiti je čistom krpom, a preko krpe staviti poklopac i ostaviti da stoji poklopljeno ni manje ni više nego 14 minuta. Nakon toga ih ocediti i isprati pod mlazom hladne vode. I gotovo.

Za to vreme u tiganju, na zagrejanom ulju, propržiti iseckani praziluk, a zatim dodati oljuštenu i narendanu svežu cveklu i rotkvu. Posoliti i pobiberiti, pa nastaviti dinstanje 10 minuta na tihoj vatri, uz stalno mešanje. Preliti kuvanim paradajz sokom i nastaviti sa dinstanjem još 10 minuta. Ukoliko tečnost ispari, slobodno dolivati po malo vode do isteka tih 10 minuta. Ako je mekoća cvekle i rotkve zadovoljavajuća (po ukusu), dodati sitno seckan ili isceđen beli luk i bosiljak, pa još malo kratko ostaviti na tihoj vatri da se ukusi sjedine.

Špagete možete ubaciti u cveklu i rotkvu i sjediniti ih ili ih samo preliti određenom količinom "preliva" i služiti posuto golicom i susamom.




четвртак, 21. фебруар 2013.

Mleko od kinoe

Sestre su anđeli bez krila.
Bića najfinije i najtananije božanske izrade, poslata na ovaj svet da hrabro i nepokolebljivo stoje iza nas u svim našim pametnim i ne tako pametnim odlukama. Glasnici koji nam, bdeći nad nama, tiho, gotovo nečujno poput šapata, ulivaju po koju visprenu misao i blistavu ideju, kako bi nas podsetile u kom smo pravcu krenuli.
Sestre su neko ko će nam nesebično dati svoje cipele i ići bos umesto nas, putem ka nama samima.
Sestre su neko ko će nam dati svoj poslednji zalogaj hleba, verujući da smo baš mi ti koji će njime nahraniti čitavo čovečanstvo. 
Neko ko će, poput Atlasa, pridržavati naše nebo da se ne sruči na nas.
O, kad biste samo znali, koliko je ljutnji Bogova, munja i gromova izdržalo moje nebo, nošeno plećima moje sestre. 
I nema većeg, plemenitijeg i bezuslovnijeg dara koji ću ikada primiti do njene ljubavi.

Hvala joj što postoji. 



Ovaj recept je za "ručno" pravljenje mleka od kinoe. Ukoliko imate aparat za pravljenje biljnog mleka (koji sam ja dobila od sestre), postupak je daleko jednostavniji.

Sastojci:
- 1/2 šolje (veličina po želji) bele kinoe
- 4 šolje vode
- trostruko presavijena gaza za ceđenje
- zaslađivač po želji (javorev sirup, med, agavin sirup, maltex, ...) - opciono
- vanila, cimet - opciono

Kinou dobro isprati u više voda, staviti u staklenu posudu i preliti vodom "tri prsta" iznad visine žitarice. Poklopiti manjom gazom ili krpicom, pričvrstiti gumicom i ostaviti da odstoji preko noći u frižideru. Lično, za kuvanje u aparatu, potopim kinou na 2 sata minimum, samo koliko da se spere gorčina sa njene površine. 
Ujutro (ili nakon 2 sata)  isprati kinou, staviti je u šerpu, preliti sa 2 čaše vode i kuvati na tihoj vatri 15 - 20 minuta, pazeći da ne zagori.
Kuvanu kinou ubaciti u blender (ili secko), dodati 2 čaše vode i blendirati dok masa ne postane glatka i vazdušasta. Ukoliko je pregusta, dodati malo vode za lakše blendanje.
Prebaciti masu u gazu, spojiti ćoškove gaze, a zatim uvrtanjem u jednom smeru cediti "mleko" nad posudom većeg obima, da ne bi curelo sa strane.
Po potrebi i želji dodati vodu do željene gustine mleka.
Zasladiti i začiniti po želji.

среда, 13. фебруар 2013.

Otvorena sarma sa prosom i leblebijama

Stavljanje kupusa na kišeljenje u mojoj porodici godinama se tradicionalno obavljalo sredinom novembra. Do kad seže moje sećanje, mama i tata su svake godine svečano obavljali sve pripreme za taj, tako važan dan. 
Tata bi prao ogromnu kacu, nestajući do struka u njoj, a mi, deca, samo smo čekali da u nju upadne ceo, zamišljajući da će, kao Alisa, propasti u neku tajanstvenu zemlju kiselog kupusa. Mama je danima obilazila pijace, tražeći najbolje i najadekvatnije glavice kupusa određenih dimenzija, zatim bi vukla tatu sa sobom da ga kupe pre nego nestane pred hordama razularenih domaćica. Kupovala bi so i svako malo proveravala količine i mere u svojim starim "raskupusanim" sveskama sa receptima. Postojao je čak i specijalni kamen za pritiskanje kupusa u kaci koji je davnih dana stigao čak sa Neretve i posebne dudove daščice isklesane od jednog posebnog, crnog pradedinog duda iz Kacabać.

Onda bi došao taj dan.
Svi potrebni elementi i akteri pripreme prebacivali bi se u našu malu obrednu kuhinju u kojoj smo prinosili poklon Bogu kiselog kupusa. Mama i tata bi se izgubili u glavicama i listovima kupusa, dok su bušili i pravili krstiće na korenovima, posipajući ih solju i ređajući ih u bunar - kacu. Onda bi kacu zajedno, teturajući se i gurkajući se njome, iznosili na terasu, gde se obred završavao nalivanjem određene količine vode na to bogatstvo vitamina C i budući prirodni probiotik.
Zatim bi, danima nakon toga, usledilo svečano pretakanje kupusa, koje je meni uvek izgledalo kao pretakanje benzina iz rezervoara u kanister, jer nam kaca nije imala česmicu pri dnu. Tata bi, ogrnut nekim gunjem, izlazio na terasu, besomučno duvao i vukao kroz specijalno crevo za pretakanje kupusa, a onda bi se nakon nekog vremena kad bismo već zaboravili na njega, vraćao u kuhinju, žvaćući otkinut list kupusa i dajući svoje stručno mišljenje o fazi kišeljenja.
Sve se to sa posebnom važnošću i strahopoštovanjem pripremalo, jer... Dešavalo se da nešto krene po zlu i cela količina kupusa propadne u kaci i pre nego što bi se ukiselio. Srećom, takve situacije bile su veoma retke, a čak i tada smo u našim tanjirima pronalazili mamine sarme nestvarno savršenih oblika i uvek, u milimetar istih dimenzija i ukusa.

Ovo je recept za otvorenu sarmu, jer mi se strpljenje za zavijanje sarmi ugasilo zajedno sa obredom kišeljenja kupusa, ali je ljubav prema sarmama ostala zauvek utisnuta u moje sećanje. 



Sastojci:
- 1 veća glavica crnog luka
- 1 čen belog luka
- 500 gr kiselog kupusa ribanca ili 1 manja glavica koju ćete naseckati
- 2/3 šolje (za malu kafu) prosa
- 1 puna šaka kuvanih leblebija 
- so, biber
- 3 lista lorbera
- 1 ravna kašika "aleve" paprike slatke
- ulje

U šerpi, na zagrejanom ulju propržiti sitno seckan crni i beli luk, dok ne postanu staklasti, a zatim dodati "alevu" papriku. Brzo promešati da paprika ne izgori, a zatim ubaciti kiseli kupus, pa sjediniti mešanjem. Posoliti, pobiberiti, ubaciti lovorovo lišće i naliti vode na prst, dva iznad nivoa kupusa i ostaviti da se krčka. Krčkati uz postepeno nalivanje vodom 45 minuta do 1 sat, u zavisnosti od mekoće kupusa. Imam običaj da ga probam da ocenim koliko ga je još vremena potrebno krčkati. Ukoliko je mekoća odgovarajuća (po ukusu), ubaciti u kupus proso opran u dve vode i nastaviti krčkanje još 15-ak minuta uz proveravanje količine tečnosti, jer proso, kao pirinač "pije" tečnost. Pred sam kraj, otprilike 5-10 minuta, dodati kuvane leblebije i još jednom proveriti količinu tečnosti. Ukoliko je pregusto ili želite čorbastiju varijantu, doliti malo vode.

понедељак, 11. фебруар 2013.

Tanjir pun proteina - sočivo i kinoa sa knedlama

Prvo čega se ljudi uplaše kad se iz ishrane isključe namirnice životinjskog porekla je kako će se opskrbiti tom "enormnom" količinom proteina (aminokiselina) potrebnom organizmu da funkcioniše.

Prvo, koji su to proteini koji su neophodni da organizam normalno funkcioniše?
Drugo, kolika je ta potrebna količina proteina na dnevnom nivou?
I treće, koje su to biljke kojima možemo da nadoknadimo te proteine? 

Ljudskom organizmu za pravilno funkcionisanje neophodno je 20 aminokiselina (proteina) od koji 9 ne proizvodi sam i mora ih uneti putem hrane ili preko proteinskih suplemenata. To su esencijalne aminokiseline: histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Ostalih 11 aminokiselina organizam sam proizvodi iz esencijalnih. Aminokiseline cistein, tirozin i arginin su uslovno esencijalne, tačnije  neohodne su za decu i bebe.

Vrednost ukupnih proteina koja je potrebna organizmu na dnevnom nivou za prosečnog čoveka je 0.75 - 1gr po kilogramu težine (sportisti 1,5gr/kg TM na dan). To znači da ako, recimo, imate 65kg potrebno vam je  48,75 - 65 gr proteina dnevno. 
Preporučene količine esencijalnih aminokiselina na dnevnom nivo po kg telesne mase su:
- izoleucin - 19 mg
- leucin - 43 mg
- lizin - 38 mg
- metionin - 19 mg
- fenilialanin - 33 mg
- treonin - 20 mg
- triptofan - 5mg
- valin - 24mg
- histidin - 14mg

Biljna hrana bogata svim potrebnim aminokiselinama su soja i kinoa. 
Ništa manje za njima ne zaostaju sočivo, pasulj, grašak i leblebije, semenke, koštunjavo voće, seitan, lisnato povrće (prvenstveno spanać i kelj), amarant, heljda i žitarice. Naravno, da bi se unela potrebna količina esencijalnih aminokiselina potrebno je adekvatno kombinovati namirnice:
- kukuruz i pasulj
- soja i pirinač
- crveni pasulj i pirinač
- pasta i grašak ili leblebije
- hleb od celog zrna i puter od nekog koštunjavog voća
- humus (leblebija i tahini)
- sočivo i bademi
- ...

Danas su nam proteini cureli iz tanjira.



Sastojci za čorbu:
- 1 srednji praziluk
- 1 čen belog luka
- 1/4 manjeg korena celera 
- 1 srednja šargarepa
- 1 šolja (za kafu) crvenog sočiva
- 1 šolja kinoe
-  kari, so i biber

Sastojci za knedle:
- 1 šoljica (za malu kafu) brašna
- 1 kašičica mlevenog lana
- 1/2 šoljice biljnog mleka 
- 2 kašičice posnog margarina ili biljne mrsi
- malo soli

Na ulju propržiti praziluk i sitno seckani beli luk. Kad omekšaju, dodati celer sečen na trakice i šargarepu isečenu na listiće, kari, so i biber. Kratko propržiti zajedno, pa naliti šoljicu vode i ostaviti da se sve zajedno dinsta. Sočivo oprati u dve vode, dodati ga u dinstano povrće i naliti vodu (cca 600ml), pa nastaviti sa kuvanjem. Crveno sočivo se kuva veoma kratko, te dok se kuva potopiti kinou u vodu, kako bi se sa njene površine sprala njena prirodna gorčina. U manjoj činiji zamesiti knedle tako što se prvo pomešaju suvi sastojci, zatim ubaci masnoća i izmrvi prstima (da se dobije masa slična hlebnim mrvicama) i na kraju dodati mleko. Testo treba da bude mekano da se može vaditi kašikom, ali ne sme da bude lepljivo. U šerpu sa sočivom i povrćem ubaciti ispranu kinou, doliti vode pošto će kinoa nabubriti i ostaviti da se kuva. Nakon 15ak minuta, dok čorba još vri i ima dovoljno tečnosti, najmanjom kašičicom vaditi knedle i spuštati ih u čorbu da se kuvaju 5 - 7 minuta kao standardne knedle. Pred služenje posuti čorbu listovima svežeg peršuna.

SAVET: ukoliko niste sigurni da li će se knedle raspasti u čorbi, slobodno ih skuvajte odovojeno u drugoj šerpi, kao kad kuvate njoke ili knedle sa šljivama, a onda ih na kratko ubacite u čorbu da poprime ukus.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko "slaganja" namirnica, slobodno se javite.
Ne zaboravite da niste sami. 



среда, 06. фебруар 2013.

Sneško na tanjiru

Kada je ove zime pao prvi, veliki i dugoočekivani sneg koji je obećavao dane ispunjene vratolomnim sankanjima, zakopavanjem u sneg malenim lopaticama i beskrajnim grudvanjem i baš kada se spremao da napravi prvog, pravog velikog Sneška Belića, Gaša se razboleo. 
Danima je stajao, nosića priljubljenog uz prozor, gledajući kako sneg iz dana u dan sve više kopni i na, od daha zamagljenom staklu prstićem crtao Sneška. Crtao ga je i pravio svuda i svačim: bojicama u svesci u raznim veličinama, ostavljao otiske pečata u obliku Sneška na magnetnoj tabli za crtanje, pravio ga od sapunice, kotrljao loptice od vate, makazicama isecao krugove od papira, ...

A onda se jednog dana Gašin tata dosetio. Videvši da će sneg okopneti pre nego što Gaša ozdravi, izašao je napolje, napravio najčistiju, najbelju, najsavršeniju i najveću grudvu snega kakvu je umeo i doneo je Gaši.
„Usnuo sam jedan san" - rekao je. "Sanjao sam Sneška Belića, koji je, spuštajući mi jednu kristalno - snežnu grudvu među dlanove, rekao:
- Ovu grudvu srca u ruke ti dajem, 
srcima vašim želim da kuca,
jer samo tako mogu da trajem.-
Ova grudva je srce tvog budućeg Sneška“- rekao je Gaši tata „Stavićemo je u zamrzivač da tamo kuca do sledećeg snega. A onda će se ta grudva, kad ponovo padne sneg, od naše ljubavi pretvoriti u srce iz kojeg će  izrasti najdivniji Sneško kojeg je svet ikada video“.

I tako, u našem zamrzivaču živi i kuca grudva - srce Sneška Belića i čeka novi sneg.
Gaša joj svakodnevno održava oblik i količinu ljubavi svojim malenim promrzlim ručicama.
A ja... 
Možda ne mogu da učinim da uskoro padne sneg, ali mogu da, dok čekamo, nakratko oživim Sneška Belića u tanjiru.



Sneg- kuvani pirinač
Sneško- blanširana bela rotkva
Šal- blanširan list praziluka
Oči i dugmići- biber u zrnu
Lonac- jabuka
Grančice- grisini
Oblaci- blanširan karfiol
Zalazeće sunce- pomorandža

петак, 01. фебруар 2013.

Čorba od celera i praziluka

U ulici Ljube Stojanovića broj 38 postojao je jedan prozor. Gledao je na maleno ulazno stepenište krem - žute boje i na jednu klupu u senci ogromnih kestenova koji su kroz njega unosili prijatnu svežinu ranih prolećnih jutara. Pre nego što bismo pošli stepeništem i ulazom, čipkana poluprozirna zavesa nežno bi zadrhtala nošena jednom toplom rukom, a mahovinasti miris celera i paškanata izvirivao je da nas dočeka kroz odškrinuto okno prozora i usporavao nas na tom međustepeništu kako bismo pogađali kakve nas sve čarolije čekaju u hladovini te stare kuhinje.

Klupe više nema. Nema ni čipkane zavese ni mirisa tek opranih listova celera.
Nema više ni tople ruke koja miriše na sapun i bajke.
Ali prozor i dalje postoji.
Samo se nadam da i dalje iza njega kuva nečija baka.


Sastojci:
- 1 struk praziluka srednje veličine
- 1 koren celera veći
- 1 čen belog luka
- majčina dušica na vrh noža
- so i biber
- 1 kašika kukuruznog skroba (po potrebi)

Na ulju propržiti seckani praziluk i beli luk, pazeći da ne izgore. Kad omekšaju, dodati celerov koren seckan na kocke, posoliti i pobiberiti. Kratko zajedno propržiti oko 3-5 minuta, pa naliti vodu da povrće ogrezne. Kad celer na pola bude gotov, dodati majčinu dušicu. Kuvati dok celer ne bude mekan, uz stalno dolivanje vode da prekrije povrće, a zatim sve zajedno ispasirati štapnim mikserom (ili u blenderu). Vratiti čorbu da vatru da baci dva, tri "ključa" i po potrebi doliti vode ukoliko je čorba pregusta.  Ukoliko je čorba retka, zgusnuti je kašikom kukuruznog skroba pomešanog sa malo vode, tek toliko da se skrob razmuti bez grudvica.
Pred služenje posuti čorbu sa sitno seckanim kolutovima praziluka ili po želji, listovima svežeg celera.